Savetovalište za žene obolele od raka dojke

 
 
 
POČETNA
O NAMA
PROGRAMI
AKTUELNO
VODIČ KROZ LEČENJE
KAD SE BOLEST DESI
NALOR
DONATORI
PUBLIKACIJE
MEDIJI
GALERIJA
   
   
   
 
SUOČAVANJE SA DIJAGNOZOM   IZMEĐU BOLESTI I PORODICE   PARTNERSKI ODNOSI
ŠTA AKO OSTANEM SAM/A U TOKU LEČENJA   BOLEST KAO ŽIVOTNA PREKRETNICA
  ŽIVETI BOLJE NEGO PRE  
 
PSIHOSOCIJALNA PODRŠKA
SUOČAVANJE SA DIJAGNOZOM
 

Sadržaj koji sledi je deo originalnog sadržaja sajta www.nalor.co.rs

Suočavanje sa dijagnozom raka nikada nije lako ni jednostavno. Koliko god razmišljali o tome, čekajući dijagnozu, niko nikada nije dovoljno spreman da primi takvu informaciju. U takvoj situaciji ljudi različito reaguju, ali postoje neke univerzalne, normalne reakcije i emocije koje se javljaju nakon saznanja da ste oboleli od raka.
Većina obolelih u suočavanju sa dijagnozom prolazi kroz sledeće faze – šok, neverica, poricanje, preispitivanje, ljutnja i bes, tuga, depresija, suočavanje, prihvatanje.

“Naš poznati pisac, nobelovac Ivo Andrić napisao je otprilike ovako: „Bolesnik koji se ne pomiri sa činjenicom da je bolestan i bolest ne nazove pravim imenom, neće nikada zdraviti.“Od kad sam se razbolela, učim da živim sa činjenicom da sam se razbolela, da sam operisana, a da je to što je napipano u mojoj desnoj dojci bilo maligno i da je moja dojka odstranjena.”

Nađa


Samo saznanje o dijagnozi predstavlja veliki šok, koji za sobom nosi ogroman strah. Strah od toga šta će se dalje dešavati, strah od smrti, od bola, terapija, budućnosti....

“Sećam se momenta kada mi je saopštena dijagnoza i u trenutku preleteo ceo život kroz svest. Zanemela sam i osetila prazninu u duši i ogroman strah,….”

Vesela


“Rak je za mene bila nerazumljiva, doktorska reč, a ja se uopšte nisam osećala bolesno. Kada su mi rekli da je to rak dojke, osetila sam se kao udarena maljem. Shvatila sam da je stvar ozbiljna i kroz mene je prolazilo hiljade crnih misli, samosažaljenje, projekcija mog života uz bolest, neizvesna prognoza. Osetila sam se usamljenom.”

Slavica

Često mislimo da se loše stvari, pa tako i rak dešavaju nekim drugim ljudima i vrlo često suočeni sa dijagnozom raka , ljudi su skloni da poriču tu činjenicu: „Ne, to nije moguće!“ Negacija i sumnja u dijagnozu mogu osobu navesti na dodatne analize i preglede, traženje drugog lekarskog mišljenja i slično.

“Odakle da počnem? Gde sve nismo bili? Šta sve nismo poručivali preko interneta? Čajeve, reiši, japanske sušene pečurke, koje se na kineskom zovu „ling ći“. Tvrdi se da je
to najkorišćenija lekovita gljiva Dalekog istoka. Kod nas je zovu „hrastova sjajnica“, a latinski naziv joj je „ganoder-ma lucidum“. Čajeve i mešavine francuske travarke Marije Treben smo takođe imali u svojoj kućnoj apoteci. Postao sam stručnjak u pripremanju i serviranju za nju.
Izgledali smo kao očajnici. Naši putevi su imali samo jedan cilj. Pomoć. Pomoć!”

Mirjana


Kada se dijagnoza definitivno i bez sumnje potvrdi, mnogi oboleli imaju osećaj nepravde i osete veliku ljutnju. Suočeni sa rakom, oboleli mogu biti ljuti na život, Boga, univerzum, druge ljude, pa na kraju i na sebe same.

“Kako sam bila besna na sebe u trenutku kad sam pod pazuhom desne ruke napipala nešto slično teniskoj loptici. Te veličine i još beži pod prstima. Zajebi stvar, ovo je nešto gadno! Da neću možda mandrknuti? Ne!!!
Imala sam malo više od četrdeset osam godina, nedovršenu kuću, nesituiranog sina, koji od oca nema šta očekivati, i plan da služenjem u Italiji sve stavim na svoje noge.”

Dušanka


Preispitivanja: „zašto baš ja?“, “zašto baš meni to da se desi?, “što nisam više vodila/vodio računa o sebi“, „što sam se razbolela/razboleo“, dovode do osećaja krivice i tuge. Tuga može odvesti osobu u depresiju, usamljenost i duboku patnju.

“U deliću sekunde shvatila sam dijagnozu: bilo je maligno. Zatvorila sam oči. Suze su počele same da teku, a u glavi je nastao haos. Ne umem da definišem stanje u kom sam se našla: da li je to bio strah ili čak panika, razočarenje, očaj ili sve zajedno? Izvan svega, pitala sam se:
„Zašto baš meni? Zašto baš sada? Šta će biti sa mnom? Šta i kako dalje?”

Zora


“A tamo čekaonica bez prozora i vazduha, sve žene ovog sveta, kao i ja čekaju. U ambulanti me nisu ni pogledali. Moji rezultati su stajali pred konzilijumom – mom imenu je određena zračna i hemoterapija i ja sam počela da plačem. Prvi put samu životu plakala nekoliko sati bez prestanka. Pitala sam se zašto baš ja?”

Valerija


Kada se kao reakcija na rak, kod obolele osobe javi depresija, treba obavezno potražiti pomoć stručnjaka! Negativne emotivne reakcije na rak mogu biti izuzetno jake i burne i često mogu predstavljati veći problem u lečenju , od same fizičke bolesti.

“Ali… Ja nisam bila ta koja se borila. Bila sam u snu, ružnom snu, tačnije u bunilu. Nisam imala snage da razmišljam ni o čemu. Nisam mogla da volim, žalim, slušam. Izdvojila sam se iz celog sveta. Injekcije, infuzije, tablete i glad smenjivali su se dvadeset četiri sata. I tako danima, nedeljama. Videla sam da svi oko mene plaču, šapuću, to me je ljutilo i čudilo, a ja sam i dalje ležala bespomoćno.”

Nataša


„Negde usput, tih dana zaboravila sam da se smejem, radujem, zaboravila sam i da razgovaram sa ljudima.”

Valerija


“I čini se da okolina želi da popravi kvalitet života osobe sa stomom više nego ona sama. Depresija i apatija je često prolazna faza, ali kod nekih potraje duže i povlači sa sobom i ostale iz okruženja. Kao da su razočarani osudom bolesti, paokrivljuju sve oko sebe za bol i patnju koju moraju podnositi. Teret bolesti bacaju na one koji su im najbliži: suprug, supruga, majka, deca, sestre, braća, prijatelji.”

Branka


Kada osoba prihvati činjenicu da je obolela od raka , kao svoju realnost , ona počinje i da se bori , da razvija strategije borbe protiv bolesti i dobija nadu i veru da će u toj borbi i uspeti.

“Umesto da razmišljamo o smrti, počeli smo razmišljati o ljubavi. Novi životi su nam poklonjeni. Kada smo izašli iz bolnice, nije bilo kraja našoj sreći.”

Svetozar i Kata


“U novim okolnostima dala sam svom telu i duši onoliko vremena za oporavak koliko je potrebno. I telo i duša su zacelili. Ovo što se meni dogodilo nije kraj. To je nova stranica knjige života koju sad prvi put čitam. Bez straha i predrasuda govorim o operaciji, terapiji, zdravom načinu života, lepoti umetnosti, ljudskoj toplini.”

Boda



“Prkosim životu i smejem se izazovima koje je pred mene postavio. Odgovara mi da to svi znaju i da mi se dive, a ako ikad dođu u situaciju da ih nevolje savladaju, neka iz mog primera izvuku pouku. Boriti se, samo boriti!”

Dajana



Sve ove emocije su normalne reakcije na suočavanje sa dijagnozom raka, a koje od njih i u kom intezitetu će se pojaviti kod određene osobe zavisi od mnogo faktora. Karakteristike ličnosti, prethodna iskustva, obrazovni nivo, kulturni milje, podrška okoline i slično, su faktori od velikog značaja koji određuju kako će se određena osoba suočiti sa dijagnozom raka.

• Svi citati su iz knjige: ”ŽIVETI KAO PRE”, Društva za borbu protiv raka Sombor, Globosino Aleksandrija doo, BEOGRAD 2012.
• Tekst su priredile osobe za psihološku podršku pri savetovalištima Zdravka, Sombor i Jefimija, Užice, Izabela Rašković Slavica Simić

   

Savetovalište za žene obolele od raka dojke "Jefimija"

Savetovalište " Jefimija " je osnovano 01. aprila 2000. godine kao zdravstveni program NVO Ženski centar Užice. Cilj savetovališta je psihološka podrška obolelim ženama i olakšanje prolaska kroz proces lečenja.
Podizanjem samopoštovanja i samopouzdanja žene koje se postiže kroz psihološke radionice, poboljšava se kvalitet življenja.
Kroz edukativna predavanja građanstvu radi se na preventivi i ranom otkrivanju raka dojke.

 
 
Lečenje raka dojke - VODIČ